Ilija Šaula – Glas srpske reči u Americi

Piše: Dijana Dimitrovska

U emigraciji, gde tišina zavičaja zna da bude oglušujuća, Ilija Šaula uspeo je da stvori nešto što nadilazi svakodnevicu – prostor u kom srpska reč živi, diše i raste. Književna radionica „Kordun“, koju je 2009. godine osnovao u Vest Česteru (Pensilvanija), postala je svetionik srpske kulture u Americi.

Pisac, pokretač, urednik – a pre svega čovek reči

Ilija Šaula je autor osam knjiga proze i poezije, dobitnik nagrade „Rastko Petrović“ i književnik čija dela govore univerzalnim jezikom emocije. Rođen u Karlovcu, danas sa suprugom i porodicom živi u Americi već 27 godina, ali njegov Kordun i dalje živi u svakom stihu i svakoj stranici.

„Kordun“ – književna tvrđava identiteta

Na platformi www.literaryworkshopkordun.com do sada je objavljeno više od 5.000 radova koje je potpisalo oko 600 autora. Književni časopis „Književni ESNAF“, koji izlazi već pet godina, promoviše teoriju, praksu i ljubav prema pisanju, dok istovremeno povezuje ljude iz svih krajeva sveta.

Snaga reči u tuđini

„U emigraciji je najvažnije očuvati identitet. Onaj ko se odrekne sebe, nikada neće biti u potpunosti prihvaćen“, kaže Šaula. Kroz promocije, susrete i podršku novim autorima, Ilija ne samo da brani identitet, već ga pretvara u snagu.

Knjiga kao amanet

Za njega je knjiga više od štampane reči. To je zapis postojanja, trag misli, poruka za budućnost. Njegova poruka čitaocima je jednostavna: svako bi trebalo da napiše jednu knjigu u životu. Jer, svet bi tako postao humanije mesto.

Od Karlovca do Pensilvanije – isti koreni

Ilija ne zaboravlja svoj Kordun. Iako ga ratovi devedesetih nisu poštedeli, njegovo sećanje ostaje živo: „Moj Kordun je zaklana zemlja. Ali snaga nezaborava vratiće nas.“ Danas živi u Americi, ali, kako sam kaže, tamo je samo telom – dušom je još uvek tamo gde su mu koreni.

Zaključak

Ilija Šaula je više od pisca. On je čuvar jezika, baštinik identiteta i most između generacija. Njegov rad i posvećenost služe kao inspiracija svima nama da ne zaboravimo ko smo – ma gde da živimo.