Koliko novca balkanska dijaspora šalje kući? – Srbija i region u 2024. godini

Svake godine, milioni ljudi iz balkanskih zemalja koji žive i rade u inostranstvu šalju novac porodicama koje su ostavili za sobom. Ta sredstva nisu samo porodična pomoć — ona su važan deo nacionalnih ekonomija. Koliko taj novac zapravo znači za Srbiju i region, otkrivaju najnoviji podaci Svetske banke za 2024. godinu.

Srbija i dijaspora — brojke koje govore

Srpska dijaspora i stanovnici Srbije koji rade za inostrane kompanije doneli su oko 5,77 milijardi dolara u 2024. godini. Ovaj iznos čini 6,4 odsto bruto domaćeg proizvoda — što je pad u poređenju sa prethodnim godinama, kada je taj udeo iznosio 8,5 odsto (2022) i 7,1 odsto (2023).

Srbija se po ovim pokazateljima nalazi na sličnom mestu kao Šri Lanka, Ukrajina i Tunis — zemlja čija ekonomija zavisi od doznaka, ali ne u ekstremnoj meri.

Kako stoji region?

Kada se posmatra region, slika je šarolika. Najveći udeo doznaka u BDP-u beleže:

• Bosna i Hercegovina — čak 10,3 odsto
• Albanija — 8,4 odsto
• Crna Gora — 10,3 odsto
• Hrvatska — oko 6,7 milijardi dolara u apsolutnom iznosu, što je najviše u regionu
• Slovenija i Slovačka — skoro da ne zavise od doznaka

Severna Makedonija beleži veoma mali udeo od svega 1–2 odsto BDP-a.

Globalna perspektiva

Ekstremni primeri zemalja koje su najviše zavisne od novca dijaspore su Tadžikistan, gde gotovo polovina BDP-a (47,9 odsto) dolazi iz inostranstva, i Nepal sa 26,2 odsto BDP-a. Na drugom kraju skale nalaze se bogate naftne države poput SAD-a, Saudijske Arabije, Kuvajta i Centralnoafričke Republike — zemlje koje gotovo uopšte ne primaju lične doznake.

Zaključak

Doznake ostaju važan stub ekonomske stabilnosti za mnoge balkanske zemlje, ali podaci pokazuju da Srbija postepeno smanjuje zavisnost od ovog izvora prihoda. Pitanje je da li to znači jačanje domaće ekonomije — ili slabljenje veze dijaspore sa domovinom.