„Što je bilo, to će biti“ – Istoričar Todor Vulić o cikličnosti istorije i budućnosti Srbije

U razgovoru za BalkanCityMagazine, istoričar i autor Todor Vulić otkriva kako istorija funkcioniše u ciklusima, kako prošlost određuje budućnost i zašto Srbija danas ulazi u novu fazu istorijskog uspona. Oslanjajući se na biblijske, filozofske i naučne izvore, Vulić nas podseća da u istoriji nema slučajnosti – samo obrasci koji se ponavljaju drugačijim sredstvima i u drugačijim formama.

---

Početak novog ciklusa za Srbiju

Kako Vulić ističe, Srbija je kroz vekove prolazila kroz naizmenične faze uspona i pada, a ciklus nesreća koji je počeo devedesetih godina 20. veka sada ulazi u završnu fazu.

„Srbija ulazi u novu fazu narodnog prosperiteta. Period nesreća, poraza i konfuzije je pri kraju, a slede godine obnove i rasta.“

---

Ponavljanje kroz istorijske ritmove

Vulić navodi konkretne primere istorijskog ritma od 77 godina (+/– 1 godina), koji povezuje:

• Prvi svetski rat (1914–1918) sa

• Građanskim ratom u Jugoslaviji (1991–1995)

Ishodi se, kaže, ne ponavljaju direktno, već se obrću:

• srpska pobeda 1918. → srpski poraz 1995.

• ujedinjenje 1919. → razjedinjenje 1995.

Slična dinamika se pojavljuje u NATO agresiji 1999, koju Vulić povezuje sa savezničkim bombardovanjem 1944. godine – u oba slučaja ciljevi su bili civili, a posledice dalekosežne.

---

Deterministički pogled na Tvorca i svet

Inspirisan Ajnštajnovim stavom o univerzumu kao „programiranom sistemu“, Vulić vidi Tvorca kao programera kosmičke matrice. Sve što se desilo, dešava se i dešavaće se – unapred je određeno.

„Tvorac održava tvorevinu tako što ponavlja prošlost u budućnosti.“

Zato je, tvrdi, iluzorno verovati u potpunu slobodu volje – sve je već zapisano, kako u Bibliji, tako i u Kur’anu.

---

Istorija kao večna spirala

Vulić koristi Šopenhauerovu i Ničeovu filozofiju da ilustruje ideju večnog povraćaja:

• Isti događaji se ponavljaju, ali u novim oblicima, sa novim akterima.

• „Eadem sed aliter“ – ono isto, ali drugačije.

Kao u Šopenhauerovoj metafori o sivoj mački koja „nije ista, ali ni različita“ – tako se i istorija neprestano vraća, noseći u sebi večne obrasce postojanja.

---

Rat kao konstanta, ne izuzetak

Za Vulića je rat prirodno stanje čovečanstva:

„Menjaju se sredstva, ali ne i suština. Ratovi nas prate od početka civilizacije – i pratiće nas i dalje.“

Ideje mira, slobode volje i napretka često su, kako kaže, lepo upakovane iluzije, koje ne mogu promeniti temeljnu strukturu sveta.

---

Budućnost – unapred određena prošlošću

Možemo li ispraviti tok istorije?

„Ne verujem da možemo. Budućnost je refleksija prošlosti – u novom kostimu, ali sa istim scenarijem.“

Vulić ne negira slobodnu misao, ali upozorava da je čovek – kao i zvezda, kao i insekt – deo većeg sistema nad kojim nema kontrolu.

---

Zaključak

Todor Vulić poziva na razumevanje ciklusa, a ne bežanje od njih. Razumevanjem istorije, možda ne možemo sprečiti ono što dolazi – ali možemo pripremiti sebe. U svetu u kojem se sve vrti u krug, spoznaja je jedina sloboda koju imamo.