50 godina frizerske umetnosti: Životna priča Gradimira Grada Markovića – umetnika koji kosom priča priče

U vremenu kada se sve meri brzinom i efikasnošću, priča Gradimira Grada Markovića podseća nas na pravu vrednost zanata, posvećenosti i umetnosti koja traje. Za njega frizerski posao nikada nije bio samo šišanje – to je bila emocija, stvaranje, razgovor, transformacija i radost. U njegovim rukama kosa je postajala platno, a makaze produžetak duše.

---

Zanat nasledio od oca, usavršio širom sveta

Još kao četrnaestogodišnjak, Grado je samostalno uradio dve trajne ondulacije dok je otac bio odsutan. Iako je prvo dobio – šamar, ubrzo je stiglo i priznanje: “Znao sam da si rođen za ovo.”

Ovaj zanat nasledio je od svog oca, ali su pravi profesionalni temelji došli od majstora Bore Jančića, koji mu je otvorio svet preciznosti, pokreta prstiju i pravilnih uglova makaza. Kasnije je kao demonstrator u fabrici Emina iz Kikinde postao i ekspert za farbanje, a radovi su mu se objavljivali u Burdi, Bazaru, Praktičnoj ženi i brojnim domaćim časopisima.

---

Od frizerskog salona do pozorišne scene

Pored salona, Grado je frizure i šminku radio i u Kruševačkom pozorištu – besplatno, iz ljubavi. “Kad radite sa glumcima i umetnicima, to vam imponuje. U tom svetu sam rastao i moja popularnost je rasla sa mnom,” kaže on. Novak Novak kao Nikoletina Bursać bio je jedan od njegovih prvih izazova – iz pravih pramenova morao je stvoriti kovrdžavu frizuru. I uspeo je.

---

Američki san sa jugoslovenskim korenima

Po dolasku u Ameriku, suočio se sa mnogim razlikama – od načina pranja kose do sastava hemikalija. “Ovde kosa ne sme da se pere od pozadi, što mi je kao frizeru oduzimalo prirodnu kontrolu,” objašnjava. Ipak, uspeo je i u novoj zemlji, zadržavši ono najvažnije – pristup u kojem je mušterija u centru pažnje, a stil u službi ličnosti.

---

Najdraže su mi one koje mi kažu: “Učini me lepom”

“Najviše volim kad mi nova mušterija kaže – uradi nešto lepo. Ja pogledam njenu fizionomiju, njen vrat, čelo, visinu, ten… i kreiram.” Grado ističe da frizura mora biti personalizovana, a ne prepisana sa slike. Jedna od njegovih omiljenih anegdota je kada je ženama ponudio da ne plate ako im se frizura ne svidi. One su iz salona odlazile zadovoljne – i vraćale se ponovo.

---

Umetnik u duši – frizer, slikar, kuvar i kompozitor

Grado nije samo frizer. On slika, kuva i komponuje, a najveća mu je radost kad kroz posao upozna ljude. “Na mojoj stolici su sedeli ljudi svih nacija i vera. Naučio sam da je čovek – čovek, bez obzira na poreklo.”

---

Od šampiona Jugoslavije do ambasadora zanata

• 1966. – Prva nagrada u Ljubljani, u kategoriji učenika

• 1973. – Prvak Srbije u farbanju, takmičenje u Kragujevcu

• 1974. – Prvo mesto u Kraljevu za najbolji rad u farbanju

Njegovi stilovi prate individualnost, a ne modu:

“Moda ne postoji. Postoji ono što vama stoji. Frizura treba da vas učini osobom zbog koje se ljudi okreću.”

---

Zaključak: Umesto završetka – zahvalnost

Pedeset godina jednog zanata, jednog života i jednog duha. Gradimir Grado Marković je ne samo čuvar frizerske umetnosti, već i čuvar lepote svakodnevnog života. Njegova priča je podsetnik da su najlepši uspesi oni koji usrećuju druge – šiške koje uokvire osmeh, pramenovi koji osvetle lice i trenutak kada se žena pogleda u ogledalo i kaže: “Ovo sam ja.”